MIKOTOKSINI

Mikotosini su toksični sekundarni metaboliti gljivica, koji u organizam životinja i ljudi dospevaju kontaminiranom hranom.

Alimentarnim unošenjem mikotoksina dolazi do zdravstvenih poremećaja poznatih kao mikotoksikoze.

Mikotoksikoze imaju masovan karakter pojavljivanja, nizu zarazne, ne provociraju imunološki odgovor i ne mogu se lečiti klasičnim medikamentoznim postupcima. Svojim pojavljivanjem nanose veliku ekonomsku štetu stočarskoj proizvodnji.

Postoji veliki broj mikotosina a brojnim istraživanjima utvrđeno je da se samo 20 mikotoksina učestalo javlja u hrani za životinje i to su uglavnom metaboliti gljivica roda Aspergillus, Fusarium i Penicillium

Najčešće identifikovani mikotoksini u hranivima namenjenim za ishranu životinja su:

• aflatoksin
• ohratoksin
• zoaralenon
• T-2 toksin
• deoksinivalenol – vomitoksin i
• fumonizin

Aflatoksin je proizvod gljivica iz roda Aspergillus koje rastu na žitaricama poput kukuruza i žita u uslovima visokih temperetura i male vlažnosti vazduha, zbog toga su duga i sušna leta posebno povoljna za njihovo širenje. Tokom sušnog dela godine dolazi do pucanja semenja zitarica, koje zatim postaje i odlična sredina za rast aspergillus-a i proizvodnju aflatoksina.

Aflatoksin se izlučuje preko mleka a spada u hepatokarcinogene materije, odnosno oštećuje ćelije jetre i utiče na pojavu karcinoma jetre.

Ohratoksin produkuje gljivice iz roda Aspergillus i Penicillium. Ovaj toksin ispoljava toksično dejstvo na bubrege.

Gljivice iz roda fusarium produkuje veliki broj mikotoksina među kojima su najčešće identifikovani: zoaralenon, T-2 toksin, deoksinivalenol, vomitoksin i fumonizin.

Zoaralenon je mikotoksin sličan estrogenu životinja tako da usled njegovog dejstva dolazi do hiperestrogenizacije životinja koja se ispoljava otokom vulve i vagine kao i prolapsusom materice i rektuma životinja. Kod suprasnih krmača dovodi do abortusa i rađanja mrtve i mumificirane prasadi, a broj prasadi u leglu se vidno smanjuje. Uopšteno kod svih jedinki ovaj mikotoksin dovodi do steriliteta, poremećaja polnog ciklusa, učestalih pobačaja i neplodnosti muških jedinki.

T-2 toksin i vomitoksin ubrajamo u trihotecene toksine koji utiču na proces varenja kod životinja. Trihotecene mikotoksikoze se manjfestuju smanjenim apetitom, odbijanjem hrane, pojavom proliva i povaraćanja sa posledičnim gubitkom apetita, životinja mršavi a na sluzokoži usne duplje i rila javljaju se nekrotične promene.

Mikotoksini mogu kontaminirati hranu u svim fazama proizvodnje. Na njivi, u toku obrade i pri samom skaldištenju hraniva. Da bi prevenirali pojavu mikotoksina neophodno je pravilno ubiranje, sušenje i skladištenje žitarica i drugih hraniva.

Skladišta hrane treba redovno čistiti. Treba obezbediti da se hraniva skladište sa propisanim sadržajem vlage i dobro očuvane građe. Žitarice i drugu suvu hranu (seno), treba skladištiti sa niskim sadržajem vlage (<14%), ispod koga se plesni teško razvijaju, a onda voditi računa da ostanu suvi. Provetravanje skladišta sa zrnastim hranivima je važno da bi se smanjilo širenje vlage i hrana očuvala u dobrom stanju.

Prevencija mikotosikoza

Uvek treba izbegavati hranjanje životinja plesnivom hranom, to je jedini pravi način u prevenciji mikotoksikoza i njihovih štetnih posledica po zdravlje i reprodukciju životinja. Ako nismo u mogućnosti da svu plesnivu hranu izbacimo iz upotrebe onda njihovu upotrebu svesti na minimum i ujedno koristiti proizvode koji vrše adsorpciju mikotoksina u hrani i na taj način sprečavaju njihovo štetno dejstvo.

Među najefikasnijim adsorbentima miktosina treba istaći minazel i biotox.

Minazel je proizvod baziran na prorodnom zeolitu, klinoptilolitu, sa dobrim balansiranim odnosom izmenljivih katjona Ca/Na/K.

Minazel poseduje aktivne centre koji su visoko efikasni u adsorpciji aflatoksina koji adsorbuje i do 85%, a zoaralenon, ohratoksin i T – 2 toksin adsorbuje 30–50%.

Minazel ne adsorbuje vitamine, mikroelemente i amino kiseline, ne ostavlja rezidue u mesu, mleku i jajima.

Pored adsorpcije mikotoksina, Minazel pozitivno deluje na sveobuhvatno zdravstveno stanje i smanjuje mortalitet životinja koje ga redivno primaju.

Doziranje minazela je 0,5% (5kg minazela na 1t stočne hrane).

Pored minazela na tržistu se nalazi i minazel plus koji se dodaje 0,2 – 0,3% u smeše i minazel S koji se koristi kod tek rođenih životinja. Minazel S apsorbuje toksine i povećava resorpciju kolostralnih antitela. Daje se odmah po rođenju i nakon 24h i to teladima u dozi od 20ml a prasadima 10ml direktno usta ili zajedno sa kolostrumom.

Drugi proizvod koji se koristi kao efikasan adsorbent mikotosina je biochemov biotox.

Biotox se pokazao kao dobar, neselektivan adsorbent mikotoksina u kontaminiranim sirovinama. Mešavina silikata i šušenog ćelijskog zida kvasca podjednako dobro adsorbuje sve mikotosine (aflatoksin, zoaralenon, T-2, vomitoksin) a stvoreni kompleksi su stabilni i u uslovima velike kiselosti (ph 2 ) što onemogućava njegovu de-resorpciju u digestivnom traktu tako da se kompleks mikotosin+biotox nepromenjen izbacuje u spoljašnju sredinu.

Bitox se koristi kod vidno plesnive hrane, hrane kontaminirane sa mikotosinima i smanjene konverzije hrane. Ne adsorbuje vitamine i mikroelemente, nije toksičan po životinje i ljude a u velikom stepenu povećava konverzuje hrane.
Doziranje biotox-a je 1-5kg na tonu hrane u zavisnosti od stepena kontaminacije.